Praznična magija je potrošila najbolje od mene, a to mi je zaista bilo potrebno na početku trećeg trimestra, upravo kada sam „otežala“ i kada mi je postalo „teže“. Gode mi sva porodična slavlja, beskrajni razgovori i vesela atmosfera, ali i pažnja koju nesumnjivo dobijam. Ovo je prvi Božić na koji nisam bila zadužena za pripremanje hrane satima da bih napravila omiljeni Ivanov desert, prvi Božić na koji mi nije pripala čast da operem sudove. Ali, ovo je za mene poslednji Božić kada sam „sama“ bez mog deteta. Čudno je kako ovih dana razmišljam o svim „sporednijim“ stvarima, pre nego što dođu „prve“... Sujeverno zaista, moram da priznam, do sada nismo kupili ni jednu jedinu čarapicu za naše dete. Čekali smo da prođe vreme i dogovorili smo se da čim uđem u sedmi mesec i čim prođu praznici, posvetićemo se pripremi doma za bebu. Ali, nismo predvideli jednu stvar, a to je da u periodu kada je svako svakome Deda Mraz, moj Deda Mraz me očigledno gleda preko specijalnih „ultrazvučnih naočara“, jer me je svaki poklon ignorisao i bio namenjen bebi u meni. Oh, kakve sam sve stvari dobila, verovatno i ne znam kako se sve to zove, a da ne govorim o nameni. Ali, ono što nikome nije palo napamet je da bih se obradovala paru novogodišnjih čarapa, maski za lice ili nekom lepom notesu za planiranje u novoj godini. Ali, nije bitno šta ja žalim, zar ne? To smo odavno već utvrdili, beba je u prvom planu, a mama nekoliko meseci iza nje. Da ne zvučim nezahvalno jer smo sve poklone dobili sa puno ljubavi, pažljivo su birani i u velikoj meri korisni, ali... Dobili smo neke stvari za bebu koje jednostavno ne želim, ne znam ili ne planiram da koristim.
Gledajući gomilu bebinih špihozni, pižamica, kapica, cucli i mečića, shvatila sam da će moje dete u prvim mesecima svog života biti obučeno i okruženo stvarima koje su mu drugi ljudi izabrali, da ću ga gledati kako izrasta odeću koju su mu odabrali drugi ljudi, samo ne njegova majka i otac. Da li je ovo neuobičajeno razmišljanje? Mogu li nekome da kažem ovo, a da ne dobijem etiketu nezahvalnog čoveka? Da, znam da na svetu postoji mali milion roditelja i dece koji sanjaju da im se napune ormani novom odećom, ali jednostavno ovo je deo mojih misli i ovo je mesto gde mogu da budem sasvim iskrena.
I dok smo kod sakupljanja gomila stvari za bebu, vraćam se na početak. Šta meni zaista treba? Šta je sada za nas zaista neophodno? Moja detaljna konsultacija sa sveznajućim „guglom“ ne samo što mi nije pomogla, već me je sasvim zbunila. Deset raznih vrsta kreveta, kolica sa najrazličitijim mehanizmom, sedišta za auto koja kao da su namenjena za svemirsku leteilicu... Šta nam zaista treba da bismo imali sve a da nemamo baš sve? Kako da ne zatrpam sebe nepotrebnim stvarima?
Kao i uvek, zbunjena i rastrgnuta na bezbroj strana, pitam vas za pomoć, jer ni jedan ekspert sa 50 diploma ne može da zna više o ovim stvarima od nekoga ko je sve to prošao. Mama, možeš li da mi pomogneš da sastavim listu bez nepotrebnih stvari?
Tvoja, Nina