Struktura kože

Mada je koža vaše bebe po strukturi slična vašoj, ipak je ona funkcionalno nesazrela. Zato je bebina koža izuzetno osetljiva na okolne uticaje. Koža je tanja, što olakšava gubitak vode a sve to doprinosi lakšem prodoru raznih štetnih materija. Žlezde nisu dostigle potpuni nivo aktivnosti, I zbog toga nije potpuno razvijen vodenomasni omotni sloj, zbog čega je bebina koža osetljivija na infekcije koje je lako mogu oštetiti. Ne zaboravimo da je velika površina kože i smanjena sposobnost znojenja čini bebe termonestabilnim, pa se one lako pregreju ili prehlade. Dečija koža sazreva postepeno kako bi na uzrastu od 12 godina dostigla zrelost kože odrasle osobe što se tiče morfoloških i fizioloških karakteristika.

Danas se zna da je barijerna funkcija kože preduslov za zdravu i normalnu kožu. Održavanjem normalne barijerne funkcije obezbeđuju se ostale funkcije kože i njeno zdravlje u celini. Elastičnost i mekoća kože, kao preduslovi za normalnu barijernu funkciju rezultat su sposobnosti stratum cornetum-a da vezuje vodu. To je omogućeno normalnim postojanjem masti u međućelijskom matriksu normalnim lučenjem lipida iz lojnih žlezda kao i uobičajenim faktorima vlage (aminokiselinama). Epidermis predstavlja metabolički aktivnu celinu u kojoj se odvija sinteza određenih supstanci – lipida, proteolize, aktivacija citokina, acidifikacija, prilagođavanje spoljnjoj sredini. Koža deluje kao biosenzor kako spoljnih, tako i unutrašnjih uticaja iz samog organizma.